Plan vlasti u entitetu Rs da kroz novo javno preduzeće preuzme i objedini upravljanje telekomunikacionom infrastrukturom, uključujući antene i releje, otvorio je ozbiljna pitanja ustavnih nadležnosti i mogućeg sukoba sa zakonodavstvom Bosne i Hercegovine.
Predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik istakao je da bi vlasti u Rs trebale razmotriti formiranje javnog preduzeća koje bi upravljalo "antenama i relejima" na teritoriji tog entiteta.
Kako je naveo, cilj je uspostavljanje kontrole nad infrastrukturom i jačanje, kako je rekao, "digitalnog suvereniteta" Rs.
Ta najava izazvala je reakcije stručne javnosti, koja upozorava da bi takav potez mogao biti u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine i postojećim državnim regulatornim okvirom.
Profesor ustavnog prava Davor Trlin ocijenio je za Radio Slobodna Evropa da bi centralizacija kontrole nad relejima i antenama, uz potencijalni uticaj na frekvencije i dozvole, predstavljala formiranje "paralelnog regulatornog sistema".
Prema Ustavu Bosne i Hercegovine, oblast komunikacija i uspostavljanje i funkcionisanje zajedničkih i međunarodnih komunikacijskih sredstava spada u nadležnosti države. Tu oblast reguliše Regulatorna agencija za komunikacije (RAK), u skladu sa Zakonom o komunikacijama Bosne i Hercegovine iz 2003. godine.
Iako je još krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, kroz odluke visokog predstavnika i kasnije zakonske akte, predviđeno jedinstveno upravljanje signalnom infrastrukturom na državnom nivou, taj sistem nikada nije u potpunosti zaživio u praksi.
Ko upravlja relejima u BiH?
U praksi, pravo korištenja releja i infrastrukture za emitovanje programa na teritoriji Bosne i Hercegovine imaju sve medijske kuće koje posjeduju dozvole RAK-a.
U ovom trenutku, infrastrukturom za emitovanje u entitetu Federaciji BiH upravlja Radio-televizija Bosne i Hercegovine (BHRT), dok u Rs tu funkciju obavlja Radio-televizija Rs. Procjene govore da se u Rs nalazi oko 80 relejnih lokacija.
RTRs nije odgovorio na upite RsE o najavama formiranja novog preduzeća, niti o broju releja i troškovima njihovog održavanja. Odgovor nije stigao ni iz Vlade Rs, kojoj su upućena pitanja o eventualnom nacrtu zakona i modelu osnivanja takvog preduzeća.
