Turčalo: BiH ne smije popustiti ucjenama Dodika i Čovića

Piše: Prof. dr. Sead Turčalo

Kao što dekontekstualizacija razloga odluke Evropskog vijeća da odobri početak pristupnih pregovora Bosne i Hercegovine s Evropskom unijom i usvajanje pregovaračkog okvira nakon implementacije preporuka Evropske komisije od 12. oktobra 2022. nije dobra, tako nije dobra ni utrka u umanjivanju značaja ove odluke.

Preporuke Evropske komisije iz 2022. ne obuhvataju pitanja Izbornog zakona niti Ustavnog suda, a pogotovo ne pozicije Ureda visokog predstavnika.

Stoga, bilo kakvo otvaranje ovih pitanja od strane 2/3 vladajuće koalicije zapravo pokazuje da oni ne teže novom koraku ka EU, već maksimiziranju vlastite političke koristi kroz ucjene.

S obzirom na trenutni geopolitički 'prozor mogućnosti', koji nije širok zbog superizborne 2024. godine, treba ga maksimalno iskoristiti bez pristajanja na ucjene i uslovljavanje.

Ako se to ne učini, mogli bismo se za 7 godina naći u situaciji da nam novi čelnik/čelnica Evropske komisije ili visoki predstavnik za vanjske poslove i sigurnosnu politiku EU poruči da smo napravili impresivne korake, kao što je to 2017. rekla Federica Mogherini ili nedavno Ursula von der Leyen.

Za početak, uz implementaciju koraka iz preporuka Evropske komisije od oktobra 2022., bilo bi mudro zatražiti tehničku podršku za predstojeći proces od država koje, za razliku od Mađarske i nekih drugih članica, neće koristiti tehničku pomoć za politički utjecaj.

Pored toga, početni samopregled (self-screening) bio bi koristan korak. Pomagao bi i u pripremi nacionalnog plana za usvajanje acquis koji je jedna od obaveza ali i davanja inputa Komsiji za pregovarački okvira prije nego EK počne formalno sa tim procesom.

Ukrajina je već provela self-screening i procesuirala 28 hiljada pravnih akata EU, utvrdivši da treba implementirati 2.739, dok je već implementirala 1.625.

(Tekst je produkt threada dekana Fakulteta političkih nauka u Sarajevu na njegovom X-nalogu)