"To su tri heroja za koje jos nisam pročitao nigdje ništa. Od njih nećeš čuti nista niti ce ti pričati niti ce pred kamere ali molim te da ovo napišeš da ljudi znaju za njih.. Spasili su citav komsiluk i sve ovdje iz ovih kuca..."
Dženad Džino na svom je Facebooku postavio i ovaj bolni post.
Prenosimo ga bez ikakvih intervencija.
Jutros u Donjoj Jablanici sretnem prijatelja.. Vidim živ i zdrav. Na licu se vidi strah, tuga i bol..
Pozdravimo se, upitamo i stanem, ne znam šta da ga upitam a da mu ne nanesem neku bol i otežam situaciju..
Znamo se čitav život iako je stariji od mene 10 i vise godina..
Gledamo se i poče da mi priča.
Dženo, tu noć u 01:00 sam slusao silinu kise koja je tad padala, nisam mogao zaspati sjedio sam na krevetu i ćutao. Oko 02:00 cuo sam kamenje koje ide kroz kanal pored kuce ali to se nekad i prije znalo desiti pa nisam obracao paznju puno na to. Nakon deset minuta zacuo se ogroman turanj. Pogledao sam kroz prozor sobe i vidio da citavo brdo ide na nasu kucu.. Od straha sam zavriskao. Potrcao prema drugom dijelu kuce i sa balkona vidim komsije koje izlaze iz kuce a u kojoj je vec do pola blato, voda, drvece.. U tom trenutku sam pao u nesvijest, ne znam koliko sam lezao....
Budim se, vidim da ležim izmedju krevta i prozora.. Cujem zvuk lopate, podizem se ugledam brata kako lopatom gura zemlju, oko kuce mi se sve čini bijelo i pitam ga kad je pao snijeg. Govori mi vidis da nema kuca oko nas.. Okrenuo sam se, pogledao i počeo povracati.. Kad sam malo dosao sebi poceli smo spasavati komšije.. U tom trenutku je počeo plakati, a ja sam pokušao da suzdrzim suze koliko sam mogao.. Znas li Dženo šta me najviše boli ? Pitam ga šta druže ? Niko ne spomenu Zilhu, konobara, momka koji je pred mojim ocima spasio deset ljudi, trudnicu je on našao.. Zilho, Keno i Gera..
To su tri heroja za koje jos nisam pročitao nigdje ništa. Od njih nećeš čuti nista niti ce ti pričati niti ce pred kamere ali molim te da ovo napišeš da ljudi znaju za njih.. Spasili su citav komsiluk i sve ovdje iz ovih kuca..
Iznad kuce stajala su tri čovjeka iz Donje Jablanice koja su slusajuci nas razgovor potvrđivala sve sto mi prijatelj govori i kroz plač hvalali ova tri hrabra lava kako ih samo nazvase iz Donje Jablanice. To su ti Dženo naši lavovi.
Amila Zilhad Bajramovic Nermin Begovic Gera Japanac Edin
Dragi moj momci, kapa vam do poda mada znam da ste samo radili onako kako su vas kuci i odgajali, da se pomogne uvijek i vazda ko je u nevolji.
Da ste živi i zdravi stotinu godina".
