Kako je Vlada Federacije BiH prezentovala nedogovoreni kineski kredit kao investiciju za spas bolnica

“Jedno je to kad dobiju posao, pa i njihova radna snaga, odnosno kreditiraju i njihova je radna snaga i sve ostalo. Drugo je kad izvezu opremu. Treće je kad samo izvode radove. To su razlike, ali nijedno od toga, sem ima jedna njihova investicija direktna, to je ona Vetroelektrana ‘Ivovik’. To je jedina. Sve ostalo je na ovom principu kako sam rekla”, kaže Cenić.

Ranija iskustva s kineskim kreditorima i kompanijama nisu bila slavna.

Novinari Capitala godinama prate rad kineskih kompanija u BiH. Njihovo istraživanje o radovima na Bolnici “Sveti apostol Luka” u Doboju pokazuje netransparentnost jednog od najvećih zdravstvenih projekata u Republici Srpskoj, koji je vlast iskoristila i za geopolitičke poruke o saradnji s Kinom.

“Pa ovdje je riječ o klasničnom modelu vezano za sve kineske kompanije koje posluju u Bosni i Hercegovini, a to je ‘ključ u ruke’, gdje oni preuzimaju kompletno sve poslove. Od projektovanja do izgradnje, opremanja i na samom kraju finansiranja projekta. Izuzetak nije bila ni bolnica u Doboju. Projekat su pratila velika kašnjenja i veliki nedostatak transparentnosti”, objašnjava Dejan Tovilović iz Capitala.

Zbog toga sumnja i u nove projekte.

“Ako gledamo sve ono što se dešavalo u Doboju, jasno je da možemo očekivati kašnjenja, dodatne radove, a na samom kraju i znatno skuplji projekat. Ono što smo mi naučili, istražujući godinama unazad kineske kompanije, jeste da ih prati visok nivo tajnosti i dobro razrađen poslovni model u kojem oni u svom poslovanju nemaju nimalo rizika, odnosno pokrivaju ga državnim garancijama u BiH”, objašnjava Tovilović.

Cenić dodaje da vlasti u BiH posežu za kineskim kreditima jer za određene projekte ne mogu dobiti interes Zapada ili drugih država.

“Često se radi po skraćenim procedurama i zato kažem – najviše posežu za kineskim tim kreditiranjem”, objašnjava Cenić.

Ranija iskustva kreditiranja kineskih kompanija u Republici Srpskoj, susjednim zemljama, ali i Africi, pokazuju projekte praćene nedostatkom transparentnosti ili loše gradnje, kao i da su ugovorom države bile obavezane da sve dodatne radove popravki i servisiranja radi isključivo ta kineska kompanija uz dodatne naknade.

“Pa ovaj proces je bio minimalno transparentan i to u dijelu koji se odnosi na javne nabavke. Svi ostali podaci vezani za samo kreditiranje, kao što je kamata, rokovi i troškovi obrade i naknade kredita, ostali su pod velom tajne”, govori Tovilović.

Admir Lisica iz Centra za geopolitička istraživanja kaže da Kinezi neće doći ni na jedno područje prije nego što ne analiziraju tržište. Nisu tako dolazili ni u Afriku, ne dolaze tako u evropske države nižeg ranga, kaže on.

“Zapadni Balkan nije dio Evropske unije i zbog toga je pogodno tlo za različite uticaje, i geopolitičke, i sigurnosne, i hibridne, i ekonomske. Ali možemo sigurno da zaključimo da će Kina rasti, da će Kina biti sve prisutnija, i na nama je samo da procijenimo šta je dobro i šta ne za nas”, navodi on.

Najčešći obrasci rizika u kineskim zdravstvenim projektima nisu bile dokazane korupcijske afere, već netransparentni ugovori, finansiranje u vezi s kineskim izvođačima, nedostatak nezavisnog nadzora, građevinski nedostaci, problemi s održavanjem opreme i prebacivanje dugoročnih troškova na države korisnice.

Najpoznatiji primjer je Opšta bolnica u Luandi u Angoli, gdje je Kina 2001. godine odobrila beskamatni kredit od šest miliona dolara, a bolnicu je izgradila državna kompanija “COVEC”. Nekoliko godina nakon otvaranja pojavile su se pukotine na zidovima i plafonima, zbog čega je bolnica 2010. zatvorena i pacijenti su premješteni. Kina je potom finansirala rekonstrukciju i proširenje. Ovaj slučaj predstavlja najjasnije dokumentovan primjer ozbiljnih građevinskih nedostataka.

O tome ministar Rimac nema saznanja.

“Ja ne znam detalje, pogotovo kada je pitanju Afrika, ja o tome ne znam ništa. Kada je pitanju Republika Srpska, nešto, ali neslužbeno, znam da je bilo nekih problema u izgradnji bolnice u Doboju. Ja ono što mogu reći sigurno, kao neko ko je dijelom, odnosno većim dijelom involviran, koji se zalaže za to da, kada je u pitanju prostor Federacije, mi ćemo se ponašati odgovorno i sukladno zakonu. Ja to želim iz osobnih razloga i, kao član Vlade, sigurno neće se raditi nikakve izakulisne radnje”, obećava ministar.

Teško je uporediti situaciju u afričkim državama s bosanskohercegovačkim političkim prilikama, ali je posebno zanimljivo da se najava “kineske investicije” pojavila nekoliko mjeseci uoči izborne kampanje u našoj zemlji. U odgovoru Federalnog ministarstva zdravstva navodi se da tek predstoji postupak pregovora o uvjetima, načinu i rokovima te drugim stavkama potencijalnog aranžmana, te je vrlo izvjesno da rok za izgradnju novih bolnica ili renoviranje starih, kako se nada direktorica bolnice u Livnu, neće biti krajem ove godine.

Lisica dodaje da, ukoliko je riječ o kreditu i ako će postojati kamate ili penali u narednih deset-petnaest godina od kojih će građani Federacije imati samo glavobolju, to onda nije dobro rješenje.

“Vlada Federacije Bosne i Hercegovine – iako su, evo, kažem, i ljetni period i slično – slične odluke ne smije donositi ishitreno. Takve odluke trebaju biti predmet rasprave. (…) Da ne budemo mi u nekom dužničkom ropstvu deset-petnaest godina, pa tek nakon deset godina da shvatimo da je neko potpisao nešto što nije dobro”, upozorava on.

Delegacija Evropske unije u BiH u odgovoru Detektoru kaže da nije upoznata s Memorandumom sa “Sinopharmom”, te napominju da od naše zemlje, kao kandidatkinje za članstvo u EU, očekuju da radi na očuvanju najviših standarda u pogledu javnih nabavki, transparentnosti te sprečavanja i borbe protiv korupcije.

“Sigurno ja neću dozvoliti da nekome ostavimo mačka u vreći, da mu vruć krumpir prebacivamo. To što bude, to će biti sigurno javno i transparentno. U kameru vam to kažem, sigurno meni treba zdravih investicija”, bio je prilično siguran Rimac u kolege iz Vlade Federacije BiH, objavio je Detektor.