Dva velika finansijska slučaja povezana sa vlastima SNSD-a u Rs – arbitražni spor „Viaduct“ i koncesioni aranžman za „Ugljevik“ – prema dostupnim podacima u posljednjih godinu dana koštali su državni i entitetski budžet ukupno 412,5 miliona konvertibilnih maraka.
Dok je za slovenački „Viaduct“ isplaćeno više od 100 miliona KM po arbitražnoj presudi, dodatnih 312,5 miliona KM iz budžeta Rs povezano je sa projektima ruskog biznismena Rašida Serdarova i kompanije „Comsar Energy RS“.
Istovremeno, nadležne institucije i dalje ne daju odgovore na ključna pitanja – ko je kontrolisao račune na koje je novac isplaćen, da li su provjerene krajnje destinacije uplata i ko će snositi odgovornost zbog višemilionske štete.
Iz Pravobranilaštva BiH naveli su da potvrđivanje validnosti bankovnih računa i finansijskih obračuna nije u njihovoj nadležnosti. Time je dovedena u pitanje ranija tvrdnja Ministarstva finansija BiH da je upravo od Pravobranilaštva zatražena potvrda vjerodostojnosti zahtjeva za isplatu duga prema „Viaductu“.
Poslanica PDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mira Pekić upozorila je da ne postoji potvrda da je provjeren račun primaoca označen kao “Vannin Capital for and on behalf of Project Havre Des Pas PC”.
U međuvremenu, Tužilaštvo BiH formiralo je predmet koji se odnosi na neizvršavanje arbitražne presude u slučaju „Viaduct“, dok je Republičko javno tužilaštvo ranije donijelo naredbu o neprovođenju istrage u vezi s navodima o kriminalu.
Glavni državni tužilac Milanko Kajganić ranije je izjavio da Tužilaštvo BiH ne može kontrolisati arbitražne postupke, navodeći da su eventualne zloupotrebe u vezi s koncesijama u nadležnosti entitetskih pravosuđa.
Slučaj „Viaduct“ vuče korijene još iz 2004. godine, kada je Vlada Rs sa slovenačkom firmom „HES Vrbas“, u vlasništvu „Viaducta“, potpisala ugovor o koncesiji za izgradnju hidroelektrana na Vrbasu. Godinama kasnije projekat nije realizovan, a nakon raskida koncesije pokrenut je međunarodni arbitražni spor.
Arbitraža je vođena uz finansijsku podršku specijalizovanih fondova za finansiranje sudskih postupaka, jer firma nije raspolagala vlastitim sredstvima za pokretanje procesa. Nakon izgubljenog spora, dug je uz kamate premašio 100 miliona KM.
Sporazum koji su 2017. godine potpisali Vlada Rs i Vijeće ministara BiH obavezao je entitet da snosi troškove eventualne odštete, ali je u praksi isplata izvršena kroz državni nivo, nakon prijetnji prinudnom naplatom nad imovinom institucija BiH.
Drugi slučaj odnosi se na projekat „Ugljevik 3“, u okviru kojeg je kompaniji „Comsar Energy Rs“ dodijeljena koncesija nad ležištem uglja procijenjenim na više od 443 miliona KM.
Ruski biznismen Rašid Serdarov ranije je obećavao investicije vrijedne 400 miliona eura i izgradnju nove termoelektrane, ali projekat nikada nije realizovan. Uprkos tome, Vlada Rs je tokom godina donosila odluke kojima su odobravani aneksi ugovora, produženje koncesije i proširenje prava korištenja uglja.
Prema dostupnim podacima, iz budžeta je kasnije isplaćeno oko 240 miliona KM za rješavanje odnosa vezanih za „Ugljevik“, dodatnih 70 miliona KM za projekat hidrocentrale „Mrsovo“, kao i 2,5 miliona KM za hotel „Comsar“ u Rudom.
U registrima Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge Rs trenutno više nema Serdarova među vlasnicima „Comsar Energy Rs“, a kao vlasnici se vode Rudnik i termoelektrana Ugljevik te preduzeće „Gas-Res“.
(Žurnal.info)
