Minimalac

Imadosmo – ne znadosmo, izgubismo – poznadosmo

(narodna poslovica)

Prvo i najvažnije: niko normalan nije protiv povećanja neto plate! Protiv povećanja bruto plate jeste.

Godinama pričamo o rasterećenju privrede, a ono nikad da se desi. Ne znam kojim jezikom treba objašnjavati vlastima da se od privrede živi, da se samo u privredi stvara ta nova vrednost i da je visoku cenu platila svaka zemlja koja je javnu potrošnju stavila iznad privrede, posebno proizvodnje. Setite se Grčke, ako vam je tako lakše.

Takođe, ne znam kojim jezikom treba objašnjavati da samo u teoriji postoji ono da ako promeniš jednu varijablu, pod uslovom da su svi ostali faktori nepromenjeni, doći ćeš do tog nekog zacrtanog cilja. U stvarnosti to ne postoji. Dakle, povećanje minimalne plate, u situaciji kad su svi ostali faktori ostali isti, neće na dobro. Posebno za niskoakumulativne ili, ako hoćete tako, niskoprofitabilne delatnosti. Nadalje, svako onaj kome je sada neto plata iznad novog minimalca, tražiće usklađivanje. Zašto bi majstor na CNC mašini, vrstan kuvar ili inženjer, sada radio za jedan i po minimalac ako je do sada radio za tri? Objasnite i meni da znam. Nemojte zaboraviti da se svugde stručnost i obrazovanje ceni, jer je čovek ulagao u obrazovanje i u obuke da bi postigao taj nivo znanja. Naravno, to se ne odnosi na ove sa sumnjivim diplomama i one koji nikada, ali nikada nisu zaradili jednu marku svojim znanjem i sposobnostima, osim sposobnosti da se laktaju, dodvore ili guraju preko leševa. Sledi i usklađivanje plata u javnoj administraciji i javnim i državnim firmama, nemojte misliti da neće. Što je dodatni teret.

Hoću reći da je paralelno trebalo smanjiti poreze i doprinose i povećati neoporezivi deo plate, odnosno naći omer u tome pa ići na minimalac iole dostojan čoveka. Ovako, od ove akcije ide reakcija: usklađivanje plata, porast cena i da ne nabrajam dalje. Dobiješ na ćupriji, izgubiš dva puta više na mostu.

Dosta mojih prijatelja privrednika odavno je prešišalo tih minimalnih 1.000 maraka, ali šta ćemo sa tekstilnom industrijom, sa svima koji rade lohn poslove? Priča o tome kako će biti subvencije je nakaradna sama po sebi, jer velika ovlaštenja daju veliku korupciju. Uz to, komplikuju poslovanje.

A šta ćemo sa državnim i javnim preduzećima, koji prstom nisu mrdnuli, kao ni vlast, kada su uništene brojne firme u sumnjivim privatizacijama, opštoj kleptokratiji ili jednostavno nesposobnosti da posluje tržišno? Je li tada iko digao glas? Ima li podatka o tome da ih je glava bolela za onu kategoriju radnika na čekanju, nikad viđenu do tada i do nas?

Predlozi da se uvede porez na dividendu biće opravdani samo onda kada konačno vlast nešto uradi za tržište kapitala, umesto što je najnerazvijenija, na sve načine, u regionu. O korupciji i ovlaštenjima da ne govorim.

Jedna piljara (ne bih pominjala koja, nije uputno) ima promet od nekih 1000 KM dnevno, posebno nedeljom,. Sada zbog nerada nedeljom gubi 50.000 KM na godišnjem nivou, plus je kači novo davanje državi. Da ne govorim da joj je promet počesto veći nego obim trgovine na berzi u Federaciji.

I sada da pomenem još neke činjenice. Neradnom nedeljom u trgovinama desio se značajan pad trgovine u Federaciji u odnosu na Republiku Srpsku. Omer kranje potrošnje u trgovini između FBiH i RS je u oktobru bio 63,85:32,6 posto, a u novembru 62,2:34,25 posto (Zijad Hrnjić, član UO UIO, 25.12.2024). Gospodin Hrnjić je izračunao da če RS dobivati, a FBiH gubiti 16.540.000 KM prihoda od indirektnih poreza mesečno ili oko 200 miliona godišnje i nije to sav gubitak koji će privreda Federacije imati zbog ove odluke! Jer, na trgovinu su naslonjene mnoge druge uslužne delatnosti. Republika Srpska zahvaljuje i srdačno pozdravlja.

E, sad valja uzeti i novu odluku o povećanju minimalca, pa pitati trgovce zar im nije bilo logičnije da plaćaju prekovremeni rad i rad nedeljom? Zar nije bilo logičnije dogovarati sa radnicima kad kome koji dan odgovara, jer često imaju potrebu da radnim danom nešto i završe po gradu – od dokumenta do sve moguće administracije? Eto, nisam pametna. Sad će me oplesti dušebrižnici, ali malo popričajte sa zaposlenima u trgovini, pa onda donosite zaključke.

Onda vrlo značajan podatak, kojim se vlast beskrajno hvali: prihodi od indirektnih poreza u 2024. godini iznosili su 11 milijardi i 541 milion i veći su za 901 milion ili 8,47 posto u odonsu na 2023. godinu. Iz UIO su naveli da su neto prihodi (ono posle povrata PDV-a) iznosili 9,449 milijardi i veći su za 1,015 milijardi u odnosu na 2023. godinu. Gde su?! Kako su planirali budžetske prihode i koliko je to iznad plana?

Neću opet da postavljam pitanje gde su obavezne revizije prihoda, kad je zadnji put razmatrano pitanje koeficijenata za raspodelu prihoda od indirektnih poreza (a obaveza je kvartalno) i zašto svega toga nema?

Svašta sam se naslušala ovih dana, pa i da ne treba da dolaze oni kojima je minimalac od 1.000 KM puno, da se drski i mrski poslodavci bogate na leđima radnika…Kada god vlastima zatreba, onda su poslodavci drski i mrski izrabljivači. Takve izjave dolaze obično od onih koji ulaze u pogon samo pred izbore, a tada su im isti ti ugledni privrednici i okosnica našeg razvoja. Sebe kao parazite ne vide, naravno. Ti „izrabljivači“ su bar preuzeli neki rizik, ovi što komentarišu nisu nikakav. Znaju li iz rukava koliko je stanovništva u apsolutnom, a koliko u relativnom siromaštvu? Eto, dragi novinari, pitajte ih ponekad.

Da zaključim: volela bih iz dubine srca da minimalac bude jednak sindikalnoj potrošačkoj korpi. Bili bismo bogata i uređena država. Za tako nešto potrebno je napraviti ozbiljan zahvat gde dodati, a gde oduzeti. Za tako nešto potrebno je znanje, ulaganje u istraživanje i razvoj, odgovornost i one reforme obećavane ko zna koliko puta. I vladavina prava, dame i gospodo, drugovi i drugarice! Da se suzbije korupcija i odlevanje ogromnih para u privatne džepove nekolicine.

Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da. Stara poslovica.