Žene Srebrenice ne odustaju od traženja istine i pravde, pa su se i danas mirno okupile u Tuzli. Još jednom su podsjetile nadležne da pojačaju aktivnosti vezane za ekshumacije, a one koji imaju informacije pozvale da otkriju lokacije na kojima su zakopani njihovi srodnici.
Dok rukama drži platno s imenima ubijenih u genocidu u Srebrenici, Bahra Salihović iz srebreničkog naselja Sase prisjeća se vlastite traume. Tokom rata izgubila je većinu članova uže i šire porodice, a mnogi od njih još nisu pronađeni.
„Mati mi je ubijena, nena, otac, brat, sestra. Samo smo našli brata i ukopali ga. Muž mi je poginuo 31. augusta 1992. godine i njega nikada nismo našli. Mnogobrojnu moju porodicu nismo našli. Svekrvu isto“, kaže Bahra Salihović.
Sličnu sudbinu dijele i mnoge druge žene, poput Đule Kapidžić, koja je ukopala tri brata, oca i svekra, a i dalje traga za mužem Dževadom Kapidžićem i bratom Hajrudinom Malkićem.
„Tražim ih i tražit ću dokle god se ne nađe jedna kost, jedna. Da mi je da nađem od muža i brata makar jednu kost, da moje dijete ode na mezar i prouči Fatihu. Imam samo jedno dijete, nikog više. Ja sam sve izgubila. Samo sam ja ostala i to moje dijete“, kaže Đula Kapidžić.
I tako mnogim preživjelim ženama i majkama godine prolaze u iščekivanju i nadi.
