Protesti u Sarajevu koji su počeli kao reakcija na tragediju, prerasli su u listu konkretnih koraka za popravku sistema. Fokus nije samo na sigurnosti saobraćaja, već je proširen na reviziju trošenja novca i imenovanje stručnih ljudi na ključne funkcije. Iza zahtjeva ne stoji jedno ime ili politička organizacija, piše N1.
Učesnici insistiraju na tome da je njihova snaga upravo u odsustvu klasične hijerarhije, čime žele osigurati da svaki glas bude podjednako važan.
"Mi smatramo da kada imamo jednog organizatora tu se stvara jedna hijerarhija među nama, a u ovoj hijerarhiji koju već imamo mi smo svi jednaki, svi imamo pravo da istupimo, da dajemo izjave za medije i imamo svu slobodu da se javljamo momcima koji nas povedu i dajemo svoje kritike. Ako bismo imali jednog, specifičnog organizatora on bi bio tema targetiranja", rekla je Ismihana Kukuruz.
Ovaj model organizacije profesor Asim Mujkić ne vidi samo kao unutrašnji dogovor mladih, već kao nužnu zaštitu. Povlačeći paralelu sa 2014. godinom, upozorava da su u izbornoj godini građanski pokreti često na meti političkih pokušaja preuzimanja narativa.
"Ono što je bio problem sa tim protestima je nešto što bi mogao biti problem i sa ovim protestima, a to je predizborna godina, godina u kojoj su izbori i godina u kojoj političke elite neće žaliti ni sredstava, ni svog upliva u medije da skrenu ono što je pravedna borba i pravedni zahtjevi, da skrenu na svoju vodu. Ono što prepoznajem danas, vidio sam i 2014. već počinju pokušaji kooptiranja, zato je važno da nema lidera. Jer čim imate lidera vi se izlažete jednoj mogućnosti da postanete kooptirani i tada ulazimo u politikanstvo", kazao je prof. Mujkić.
