Piše: Slaven Kovačević
Vidim da ima pitanja zašto je došlo do smanjenja sredstava iz Plana rasta Europske unije prema Bosni i Hercegovini, što su legitimna i važna pitanja.
Da bi uopće bilo moguće ponuditi adekvatan odgovor, potrebno je samo malo se podsjetiti na neke stvari.
Prva od njih, sjećate li se priče o "Otvorenom Balkanu" i kako smo kritike dobijali, mi koji smo bili protiv toga?
Plan rasta je dijelom projekta Evropske unije, sa ciljem uspostavljanja Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM), za šta je Evropska unija u cijelosti planirala oko 30 milijardi eura.
Sa druge strane bila je zamisao "Otvorenog Balkana" sa 0 eura i podčinjavanje ekonomskim sistemima susjednih zemalja, što smo osporavali i bivali medijski napadani bez ikakvog valjanog razloga.
Drugo, za ovaj konkretan projekt, Evropska unija je iz svoga investicijskog programa (EIP) namijenila 6 milijarda eura za svih 6 zemalja zapadnog Balkana i to: 2 milijarde nepovratnih sredstava i 4 milijarde kreditnih sredstava (je li vam ovo ikada neko rekao da postoje i zaduženja ili krediti?).
Da biste aktivirali ova sredstva, u raspodjeli o kojoj odlučuje Evropska unija, treba li ste dostaviti vlastitu Reformsku agendu koja se tiče 4 cilja i 7 sedam oblasti koje treba planski realizirati (ne Dodikovih ili Čovićevih ciljeva ili agendi već evropskih standardna, posebno što Dodik kroz svaki dokument želi postići veću internacionalnu vidljivost entiteta Rs sa jasnim ciljem da se stvori privid da je taj entitet subjekt internacionalnog prava, što je netačno i jako opasno po državu Bosnu i Hercegovinu, dok Čović nameće nešto što nisu evropski standardi kao što je "legitimno političko predstavljanje konstituentnih naroda").
Da vas podsjetim, jedan od važnijih elemenata za Bosnu i Hercegovinu, desio se Briselu juna 2022. godine, u okviru "Briselskog sporazuma" sa kojim se naša zemlja obavezala na 8 zadataka iz 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije iz 2019. godine.
Dozvolite da sam lično učestvovao u tom "Briselskom sporazumu" o čemu govori fotografija koju vam nudim, a na temelju kojeg je Bosna i Hercegovina dobila kandidatski status (iako aktuelna vlast to sebi bez ikakvog povoda pripisuje), pa kasnije i uvjetno otvaranje pregovora. Tako je priča počela, još 2022. godine u čemu su učestvovale sve političke stranke iz Bosne i Hercegovine.
E sad dolazimo na važnu stvar.
Taj je dokument jako važan za sve buduće reforme koje se tiču Bosne i Hercegovine.
