Piše: Sead Numanović
Prije više od deset godina, u ugodnom društvu i lijepoj atmosferi, jedan mi je beogradski poznanik, sasvim iskreno rekao da bosanski jezik ne postoji.
On, jednostavno, nije mogao pojmiti da takvo nešto može postojati.
Netolerantan, kakav jesam prema takvim istupima, prvo sam mu, posto (mi) je gost, pokušao objasniti da griješi.
Nije išlo.
Pitao sam ga potom (pošto je po struci ljekar), koja mu je krvna grupa.
Malo zbunjen, odgovorio je.
"Čisti Turčin", hladno sam uzvratio.
Rasprava je okončana.
Naš se odnos nije bitno promijenio od tada.
On je, jednostavno, znao dokle smije ići u raspravama samnom.
Nešto poslije toga, još jedan meni i sada dragi Beograđanin "lomio" me je da podržim njegov projekat.
Stvar je bila sasvim ok, ali su mi akteri bili nepoznati. Nisam htio stati iza toga dok ne vidim background ljudi. Na pritiske iz sarajevskog okruženja da ne budem toliko "zadrt" nonšalantno sam odgovarao da neću pristati dok ne budem sasvim siguran da mi se usred priče neće ukazati neki Miloševićev recidiv.
Dragom beogradskom čovjeku bilo je iznimno stalo da dobije podršku.
U očaju, sjetio se jedne manifestacije.
"U Beogradu su sada "Dani Sarajeva". Lepa je to manifestacija.
Ovde možemo da napravimo 'Dane Beograda'", blagoglagoljivo je govorio.
Pogledao sam ga i mirno uzvratio:
"Vidi, mi smo dane Beograda u Sarajevu imali od 1992. do 1995. godine i više ih nećemo dopustiti".
Teško je nabrojati sve boje koje je promijenio na licu i taj osjećaj stida i krivice koji nije ni krio.
Kasnije sam i zbog još jednog sebi dragog Beograđanina, prihvatio da podržim projekat i sve je ispalo više nego dobro.
Iako nikad nisam mogao otići na slavu ovog prvog dragog Beograđanina i danas smo u jako dobrim odnosima. Ne postoji Bajram koji mi ne čestita.
Srbija i Srbi danas jesu lice ove dvije vrste Beograđana o kojima pišem. Ovi drugi šute. Ovi prvi su u delirijumu.
Jeste li ikada pokušali odgledati jedan od Dnevnika neke od srbijanskih televizija s nacionalnom frekvencijom?
Ja sam sebe jednom natjerao da gledam Dnevnik RTS-a.
Bio je neki sasvim običan, za naš ukus čak i pomalo dosadno miran dan.
