Danima u Sarajevu, nakon tramvajske nesreće, protestuju mladi. Podrška stiže i iz Banja Luke, Zenice, Tuzle. Čini se kao da Mostar ćuti. Zašto je to tako za N1 je govorii novinar-kolumnista Boris Čerkuč.
"Šta znam, zlobnici mi bi možda rekli da je Mostar druga zona, da ne kažem druga država. Lagao bih naravno, mi smo jedna država, ali Mostar živi neki svoj ritam. Ne znam odakle bih krenuo, ali ne znam baš puno ljudi zbilja, a znam ih dosta, koji bi krenuli negdje nekome davati podršku što se tiče bilo kakvih protesta u ovom trenutku. Čak i ovdje u Mostaru zapravo gdje već toliko dugo su u štrajku zdravstveni radnici, ne vidim zapravo komešanje na ulicama i nekakvu potrebu da se da podrška tim ljudima. A vjerovatno je svako barem malo osjetio neko zatezanje po pitanju zdravstva upravo zbog toga. Međutim, Mostar živi neki svoj život. Reklo bi se čak da su ljudi možda dovoljno zadovoljni ili su možda dovoljno umrtvljeni da zapravo nekakvog potencijala ja ne vidim, ali nisam ga vidio ni 2012. u Mostaru, nisam ga vidio ni 2014. Mislim da se Mostar kvalitativno po tom pitanju nije promijenio svih ovih godina, čak što više. Tako da, prosvjedujte, nas ne čekajte", rekao je Čerkuć u Danu uživo.
Naveo je kako je mogući razlog i to što u Sarajevu ima mogućnost da se nešto promijeni, ali u Mostaru - ne.
