Zaista, pošto bih ličila na Dušanku Majkić

Moral je ljudska odlika, a ne sadržaj nekog parafa za koga su ruke, digli parlamentarni štićenici koji, godinama, jedino što po zakonu rade je da ne rade „u korist svoje štete“.

Piše: Almasa Hadžić

SDP-ova poslanica u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, Jasmina Zubić, ovih dana je nadležnoj komisiji podnijela zahtjev za penzionisanje i isplatu pripadajuće joj otpremnine od oko 15 hiljada maraka.

Ništa sporno da „uvažena“ zastupnica istovremeno nije podnijela i zahtjev da se, nakon što dobije penziju i otpremninu, ponovo vrati u profesionalni zastupnički mandat kako bi nastavila brati plaću koju je do tada imala, a o kojoj, danas, mnogi i obrazovaniji i sposobniji i moralniji od nje, mogu samo sanjati.

Dušanka Majkić, trenutno delegat u Domu naroda Parlamenta Bosne i Herdcegovine, kada je 2015. godine, iz profesionalnog mandata u Predstavničkom domu Parlamenta BiH otišla u penziju, naplatila je basnoslovnih 28.000 maraka otpremnine.

Samo dan nakon što je dobila rješenje za penziju i otpremnina joj legla na račun,vratila se na svoje staro „radno mesto“ profesionalnog poslanika sa koga, ustvari, nije bila ni otišla.

Poslanica Zubić danas, kao i Majkić prije šest godina, tvrde da su njihove „parlamentarne pogodnosti“, zakonom regulirane, te da one u tome što su otišle u penziju danas i naplatile otpremninu, a sutra već na svoj konto knjižile i platu i penziju, ne vide nikakav problem.

„Zašto bih ja bila drukčija od ostalih“, uskliknula je poslanica Zubić odgovarajući na pitanje novinara da li je moralno da prima i platu i penziju, bez obzira što je to po zakonu moguće.

Njen odgovor, ustvari, sadržan je bio u pitanju zašto ona ne bi ličila na Dušanku Majkić i sve one druge parlamentarce koji su, zahvaljujući članstvu u političkim partijama dobijali mandate u skupštinama i u penzije odlazili sa pogodnostima parlamentarne službe.

Je li ko za njih i njihov doprinos radu parlamenata, u kojim su, uglavnom, dizali ruke „za“ i „protiv“ i uz to, pod obavezno, ukazivali na ljudska prava i pravdu, a posebno na moral političkih opcija iz kojih dolaze, ikad išta čuo, to je već drugo pitanje.

Nakon ovakvog objašnjenja „uvažene“ poslanice, s razlogom pitam sebe pošto bih ličila na Dušanku Majkić?!

Ili, svejedno, pošto bih ličila na Jasminu Zubić?!

Odnosno, na sve one „moralne vertikale“ koje su sjedeći u parlamentima zakonima regulirale nemoral po kome se bez odgovornosti mogu guliti državna rebra, a da ih niko, osim novinara, ne pita je li ih bar malo stid.

Profesor koji je pošteno odredio svojih 40 godina radnog staža, zbog koga godinama poslije odlaska u penziju, njegovi nekadašnji učenici, danas ostvareni ljudi, prelaze ulicu da bi ga upitali „kako ste profesore“, od svoje otpremnine finansirao je odlazak na hadž.

Znao je da mu u je otpremnina „halal“ jer je u svaki dan svog profesorskog staža uložio maksimum truda kako bi učenicima dao što više od svog znanja. Zaradio je penziju od nekih 800 maraka, ali i poštovanje, što je mnogo vrijednije i od penzije i od otpremnine.

Na pitanje da li je moralno da prima i penziju i platu istovremeno i to, obadvoje iz državnog budžeta, esdepeova zastupnica je odgovorila pitanjem zašto bi ona radila u korist svoje štete, ako je to već zakonom dozvoljeno.

Upravu je.

Jer moral je ljudska odlika, a ne sadržaj nekog parafa za koga su ruke, digli parlamentarni štićenici koji, godinama, jedino što po zakonu rade je da ne rade „u korist svoje štete“.