Cijena kiselog grožđa

Međutim, usred rasprava o kamatnim stopama i višemilionskim paketima, važno je podsjetiti da Plan rasta nije samo pitanje finansijskih ulaganja. Finansiranje je sredstvo za postizanje cilja, a ne cilj sam po sebi. Koraci navedeni u Reformskoj agendi osmišljeni su da budu pokretač sveobuhvatne ekonomske transformacije i ubrzanja integracije u Jedinstveno evropsko tržište.

Bosna i Hercegovina posjeduje ogroman, neiskorišten ekonomski potencijal. Plan rasta pruža upravo one alate koji su potrebni za pokretanje održivog rasta, prosperiteta i dugoročne stabilnosti.

Ključno je naglasiti da Plan rasta ne postoji izolovano, već je dio šireg okvira evropske podrške. Sredstva iz Plana rasta su zasebna sredstva od 140,5 miliona eura bespovratnih sredstava dodijeljenih BiH u okviru važećeg IPA okvira za period 2025. do 2027. godine, a koji sada čeka na finalnu ratifikaciju. EU također nastavlja pružati ciljanu grantovsku podršku kroz druge mehanizme, poput 45,7 miliona eura mobilizovanih iz Fonda solidarnosti EU za pomoć oporavku nakon razornih poplava 2024. godine. Ukupno gledano, od 2020. godine EU je mobilizovala 2,4 milijarde eura ukupnih investicija za Bosnu i Hercegovinu, uz podršku od 820 miliona eura grantova EU i bilateralnih donatora.

Iza ove mase brojki jasno je vidljiva činjenica da su Evropska unija i njene države članice i dalje daleko najveći pružaoci podrške Bosni i Hercegovini. To nije samo pomoć dobrih susjeda već strateško ulaganje u dugoročnu stabilnost i prosperitet našeg kontinenta, s ciljem cjelovite integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

Za razliku od bespomoćne lisice iz Ezopove basne, domaće vlasti zapravo imaju mogućnost da ugrabe dostupne prilike. Iako je dosljedno demonstrirala fleksibilnost uzimajući u obzir složene procese donošenja odluka u zemlji, Evropska unija također djeluje u skladu sa strogim pravilima i zakonskim rokovima. A vrijeme ističe.

Ključni test odlučnosti Bosne i Hercegovine da napreduje ka postepenoj integraciji u Jedinstveno evropsko tržište je sposobnost domaćih vlasti da ispune uslove koji omogućavaju Centralnoj banci da podnese zahtjev za pridruživanje Jedinstvenom području plaćanja u eurima (SEPA). Pridruživanje SEPA-i značajno bi smanjilo troškove prekograničnih transfera novca, uključujući prema novim članicama SEPA-e Albaniji, Sjevernoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, kao i prema EU. To su očigledne koristi za poslovni sektor, kao i za pojedince i porodice.

Još jedan test bit će da li domaće vlasti mogu ispuniti uslove za otvaranje pristupnih pregovora, posebno usvajanjem Zakona o sudovima i Zakona o VSTV-u BiH u skladu s evropskim standardima, te imenovanjem glavnog pregovarača.

Sada je krajnje vrijeme da se ostvari napredak u finalizaciji Sporazuma o zajmu i Sporazuma o Instrumentu, kao pravnom osnovu za isplatu sredstava u okviru Plana rasta. Nakon usvajanja Reformske agende u okviru Plana rasta prošle godine, Bosna i Hercegovina ispunjava uslove za predfinansiranje u iznosu od oko 68 miliona eura. Sporazum o zajmu i Sporazum o Instrumentu standardni su administrativni dokumenti. Nema razloga za odgađanje. I nikakva opravdanja o „kiselom grožđu“ neće moći opravdati žalosnu realnost da nečinjenje nosi visoku cijenu za građane Bosne i Hercegovine.